Од средине класичног периода, тј од око 600. године Чичен Ица је била велики град, достигавши свој врхунац, након што су већ пропали центри Маја у централним низијама на југу.
Чичен Ица је једно од најпосећенијих археолошких локација у Мексику са преко 2,6 милиона туриста 2017. године.[2]
Историја
Чичен Ица на језику Маја значи „На извору Ица (народа)".
Јукатан није имао надземних река, а Чичен Ица је имала три велика природна извора са обиљем воде. То је омогућило да Чичен Ица постане природни центар за становништво. Често су бацали предмете као жртве тим изворима, а у очајним сушним временима по предању бацале су се и људске жртве.
Чичен Ица је била главни центар око 600. средином класичног Маја периода, али град достиже највећу моћ тек кад су пропали остали центри Маја на централним низијама на југу. До 987. толтечки краљ је стигао са војском из средишњег Мексика и Чичем Ица је постала главни град. Уметност и архитектура тога периода показују мешавину маја и толтечких стилова.
Дошло је до побуна и грађанског рата1221, па Чичен Ица престаје бити центар, а власт над Јукатаном помера се у Мајапан. Место није никад напуштено, али опао је број становника и нису се више градиле велике грађевине. Шпански конкистадор Франциско де Монтејо је заузео 1531. Чичен Ицу и намеравао је да је учини центром Јукатана. После неколико месеци уследила је побуна Маја, па су отерали Монтеја из Чичен Ице.
Центром Чичен Ице доминира велика степенаста пирамида, коју су Маје звале храм Кукулкан (то је било име за Квецалкоатла). Често се назива Ел Каситиљо (замак на шпанском). Велика перната змија се спушта северним степеништем пирамиде. Захваљујући археолозима, нађен је тунел, којим се може ући у пирамиду унутар пирамиде. То је била честа пракса, да се све већи и већи храмови граде на старијим. Унутрашња пирамида је грађена по лунарном календару, а спољна по соларном. Маје су на самом врху приносиле жртве Пернатој Змији
Храм ратника
Храм ратника је изграђен као копија храма у толтечком центру Тула, али Маје су саградиле већи од оригиналног. То је била камена грађевина на степенастој пирамиди. Ступови унутра су били изрезбарени да личе на ратнике. На врху степеништа, које је водило улазу у храм је један тип кипа.
Близу ратника налази се велики трг окружен ступцима.
Игралиште лоптом
Нађено је 7 игралишта,[3] за играње лоптом од сировог каучука.[4] Једно игралиште има димензије 166 метара са 68 метара и представља највеће старо игралиште у средњој Америци. Та игралишта су била акустички јако добро решена.
Опсерваторија
Поседовали су опсерваторију, која је у новије време прозвана Ел Каракол (пуж, шкољка). Намештена је била да осматрају месечеве деклинације и друге астрономске догађаје. Користили су сене унутар просторија, да процене кад ће бити солстициј. Око рубова опсерваторије биле су велике посуде са водом. Посматрали би рефлексијузвезда на води.
Andrews, E. Wyllys, IV (1961). „Excavations at the Gruta De Balankanche, 1959 (Appendix)”. Preliminary Report on the 1959–60 Field Season National Geographic Society – Tulane University Dzibilchaltun Program: with grants in aid from National Science Foundation and American Philosophical Society. Middle American Research Institute Miscellaneous Series No 11. New Orleans: Middle American Research Institute, Tulane University. стр. 28—31. ISBN978-0-939238-66-8. OCLC5628735.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Andrews, E. Wyllys, IV (1970). Balancanche: Throne of the Tiger Priest. Middle American Research Institute Publication No 32. New Orleans: Middle American Research Institute, Tulane University. ISBN978-0-939238-36-1. OCLC639140.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Alanís, Anda; de, Guillermo (2007). „Sacrifice and Ritual Body Mutilation in Postclassical Maya Society: Taphonomy of the Human Remains from Chichén Itzá's Cenote Sagrado”. Ур.: Tiesler, Vera; Cucina, Andrea. New Perspectives on Human Sacrifice and Ritual Body Treatments in Ancient Maya Society. Interdisciplinary Contributions to Archaeology. Michael Jochim (series ed.). New York: Springer Verlag. стр. 190—208. ISBN978-0-387-48871-4. ISSN1568-2722. OCLC81452956.
Gómez, Boffil; Luis A. (30. 3. 2007). „Yucatán compra 80 has en la zona de Chichén Itzá” [Yucatán buys 80 hectares in the Chichen Itza zone]. La Jornada (на језику: шпански). Mexico City: DEMOS, Desarollo de Medios, S.A. de C.V. Приступљено 14. 12. 2011.
Boot, Erik (2005). Continuity and Change in Text and Image at Chichen Itza, Yucatan, Mexico: A Study of the Inscriptions, Iconography, and Architecture at a Late Classic to Early Postclassic Maya Site. CNWS Publications no. 135. Leiden, The Netherlands: CNWS Publications. ISBN978-90-5789-100-7. OCLC60520421.
Cano, Olga (January—February 2002). „Chichén Itzá, Yucatán (Guía de viajeros)”. Arqueología Mexicana (на језику: шпански). Mexico: Editorial Raíces. IX (53): 80—87. ISSN0188-8218. OCLC29789840.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Cucina, Andrea; Tiesler, Vera (2007). „New perspectives on human sacrifice and postsacrifical body treatments in ancient Maya society: Introduction”. Ур.: Tiesler, Vera; Cucina, Andrea. New Perspectives on Human Sacrifice and Ritual Body Treatments in Ancient Maya Society. Interdisciplinary Contributions to Archaeology. Michael Jochim (series ed.). New York: Springer. стр. 1—13. ISBN978-0-387-48871-4. ISSN1568-2722. OCLC81452956.
Diario de Yucatán (3. 3. 2006). „Fin a una exención para los mexicanos: Pagarán el día del equinoccio en la zona arqueológica” [End to an exemption for Mexicans: They will have to pay entry to the archaeological zone on the equinox]. Diario de Yucatán (на језику: шпански). Mérida, Yucatán: Compañía Tipográfica Yucateca, S.A. de C.V. OCLC29098719.
EFE (29. 6. 2007). „Chichén Itzá podría duplicar visitantes en 5 años si es declarada maravilla” [Chichen Itza could double visitors in 5 years if declared wonder] (на језику: шпански). Madrid, Spain. Agencia EFE, S.A.
Gobierno del Estado de Yucatán (2007). „Municipios de Yucatán: Tinum” (на језику: шпански). Mérida, Yucatán: Gobierno del Estado de Yucatán. Архивирано из оригинала 3. 1. 2012. г. Приступљено 30. 1. 2012.
Landa, Diego de (1937). William Gates (trans.), ур. Yucatan Before and After the Conquest. Baltimore, Maryland: The Maya Society. OCLC253690044.
Luxton, Richard N. (trans.) (1996). The book of Chumayel : the counsel book of the Yucatec Maya, 1539–1638. Walnut Creek, California: Aegean Park Press. ISBN978-0-89412-244-6. OCLC33849348.
Morley, Sylvanus Griswold (1913). W. H. R. Rivers; A. E. Jenks; S. G. Morley, ур. Archaeological Research at the Ruins of Chichen Itza, Yucatan. Reports upon the Present Condition and Future Needs of the Science of Anthropology. Washington, D.C.: Carnegie Institution of Washington. OCLC562310877.
Morris, Earl H. (1931). The Temple of the Warriors. New York: Charles Scribner's Sons.
Phillips, Charles (2007) [2006]. The Complete Illustrated History of the Aztecs & Maya: The definitive chronicle of the ancient peoples of Central America & Mexico - including the Aztec, Maya, Olmec, Mixtec, Toltec & Zapotec. London: Anness Publishing Ltd. ISBN978-1-84681-197-5. OCLC642211652.
Piña Chan, Román (1993) [1980]. Chichén Itzá: La ciudad de los brujos del agua (на језику: шпански). Mexico City: Fondo de Cultura Económica. ISBN978-968-16-0289-5. OCLC7947748.
Schmidt, Peter J. (2007). „Birds, Ceramics, and Cacao: New Excavations at Chichén Itzá, Yucatan”. Ур.: Jeff Karl Kowalski; Cynthia Kristan-Graham. Twin Tollans: Chichén Itzá, Tula, and the Epiclassic to Early Postclassic Mesoamerican World. Washington D.C.: Dumbarton Oaks Research Library & Collection : Distributed by Harvard University Press. ISBN978-0-88402-323-4. OCLC71243931.
SECTUR (2006). Compendio Estadístico del Turismo en México 2006. Mexico City: Secretaría de Turismo (SECTUR).
Wren, Linnea, et al., eds. Landscapes of the Itza: Archeology and Art History at Chichen Itza and Neighboring Sites. Gainesville: University of Florida Press 2018.
Chichen Itza Digital Media Archive (creative commons-licensed photos, laser scans, panoramas), with particularly detailed information on El Caracol and el Castillo, using data from a National Science Foundation/CyArk research partnership
UNESCO page about Chichen Itza World Heritage site