Share to: share facebook share twitter share wa share telegram print page

 

Савез комуниста Србије

Савез комуниста Србије
Комунистичка партија Србије
Основана8. мај 1945.
Распуштена16. јул 1990.(1990-07-16) (45 год.)
ПретходникПокрајински комитет КПЈ за Србију
НаследникСоцијалистичка партија Србије
СедиштеБеоград
 СР Србија
 СФР Југославија
Омладински огранакСавез социјалистичке омладине Србије
Број чланова (1981)907.672[1]
ИдеологијаКомунизам
Политичка позицијакрајња левица
Религијаатеизам
Национално чланствоСавез комуниста Југославије
СлоганПролетери свих земаља, уједините се!
ХимнаИнтернационала
Застава странке

Савез комуниста Србије (скраћено СКС) био је друштвено-политичка организација, која је од 1945. до 1990. деловала у Социјалистичкој Републици Србији, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).

Основан је 8. маја 1945. под називом Комунистичка партија Србије (КПС) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Србију, који је од оснивања КП Југославије деловао на подручју Србије. У време Шестојануарске диктатуре 1929. и пар година након, деловао је као Обласни комитет КПЈ за Србију, али је након обнављања партијских организација поново подигнут на ниво Покрајинског комитета. У току Другог светског рата, 1941—1945. организовао је и руководио Народноослободилачком борбом у Србији, током које је дошао на власт.

Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Србије. Године 1968. у оквиру СК Србије, као засебни ентитети, аутономију су стекли Покрајински комитети за Војводину и Косово, односно Савез комуниста Војводине и Савез комуниста Косова, који су имали своје независне делегате у органима Савез комуниста Југославије. Током „антибирократске револуције”, у јесен 1988, смењена су покрајинска руководства, након чега је СК Србије поново преузео власт над покрајинским организацијама. Године 1981. СК Србије имао је 907.672 чланова, од чега су 203.350 били чланови СК Војводине, а 91.381 чланови СК Косова.

Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, руководства Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије донела су одлуку о уједињењу ових организација што је и учињено на Дванаестом конгресу СКС 16. јула 1990. који је прерастао у Оснивачки конгрес Социјалистичке партије Србије (СПС) која је правни наследник СК Србије.

Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Србији и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима у Србији, одржаним децембра 1990. СПС (реформисани СКС) освојио је 46% гласова, односно 194 (од 250) посланичких места и успео да сачува апсолутну власт.[а]

Конгреси и Конференције

Палата друштвено-политичких организација (позната као ЦеКа) у Новом Београду у којој се налазило седиште ЦК СК Србије

Конференције ПК КПЈ за Србију

  • Покрајинска конференција КПЈ за Србију — одржана 23. октобра у Нишу и 25. октобра 1928. у Београду
  • Четврта покрајинска конференција КПЈ за Србију — одржана 16. септембра на Златибору и 30. септембра 1934. у Београду
  • Пета покрајинска конференција КПЈ за Србију — одржана маја 1940. у Београду

Конгреси КПС/СКС

Лидери

Лидери 1919—1945.

Преглед руководећих личности Покрајинског комитета КПЈ за Србију[б]
име и презиме Почетак мандата крај мандата напомена
Секретари Покрајинског комитета КПЈ за Србију
Брацан Брацановић фебруара 1929 августа 1929
Отокар Кершовани 1929 1930
Петко Милетић 1930 1932
Благоје Паровић (в.д.) новембар 1933.[2] 30. септембар 1934. инструктор ЦК КПЈ задужен за обнову Покрајинског комитета
Трајко Стаменковић 30. септембар 1934.[3] новембар 1935.
Радован Вуковић јануар 1936 новембар/децембар 1936.
Александар Ранковић мај 1937. 11. септембар 1941.
Благоје Нешковић 11. септембар 1941. 12. мај 1945.

Лидери 1945—1990.

Преглед руководећих личности КП Србије / СК Србије[в]
конгресни период број име и презиме назив функције напомена
почетак мандата крај мандата
1 конгрес КПС
1945—1949. 		1 Благоје Нешковић секретар Централног комитета 1945—1966.
12. мај 1945.[4] 6. октобар 1948.
2 Петар Стамболић 6. октобар 1948. 21. јануар 1949.
2 конгрес КПС
1949—1954. 		21. јануар 1949.[5] 29. април 1954.
3 конгрес СКС
1954—1959. 		29. април 1954.[6] 30. март 1957.
3 Јован Веселинов 30. март 1957.[7] 6. јун 1959.
4 конгрес СКС
1959—1965. 		6. јун 1959.[8] 14. мај 1965.
5 конгрес СКС
1965—1968. 		14. мај 1965.[9] 4. новембар 1966.
4 Добривоје Радосављевић председник Централног комитета 1966—1982. напустио функцију због болести[10]
4. новембар 1966.[11] 19. јануар 1968.
5 Петар Стамболић 19. јануар 1968.[10] 23. новембар 1968.
6 конгрес СКС
1968—1974. 		6 Марко Никезић 23. новембар 1968.[12] 26. октобар 1972. смењен са функције[13]
7 Тихомир Влашкалић 26. октобар 1972.[13] 25. април 1974.
7 конгрес СКС
1974—1978. 		25. април 1974.[14] 31. мај 1978.
8 конгрес СКС
1978—1982. 		31. мај 1978.[15][16] 29. мај 1982.
9 конгрес СКС
1982—1986.
8 Душан Чкребић председник Председништва Централног комитета 1982—1990.
29. мај 1982.[17] 17. мај 1984.
9 Иван Стамболић 17. мај 1984.[18] 28. мај 1986.
10 конгрес СКС
1986—1989. 		10 Слободан Милошевић 28. мај 1986.[19] 19. мај 1988.
19. мај 1988.[20] 24. мај 1989.
11 Богдан Трифуновић 24. мај 1989.[21] 18. новембар 1989.
11 конгрес СКС
1989—1990. 		18. новембар 1989.[22] 16. јул 1990.

Напомене

  1. ^ Реформисани СК Србије (СПС) и тада још увек нереформисани Савез комуниста Црне Горе, биле су једине републичке организације Савеза комуниста Југославије, које су на првим вишепартијским изборима, одржаним током 1990, успеле да очувају власт, док су у осталим југословенским републикама победу однеле опозиционе странке
  2. ^ Списак није потпун за период пре 1937, због илегалног начина рада КП Југославије
  3. ^ Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. Комунистичка партија Србије променила је назив у Савез комуниста Србије

Референце

  1. ^ Историја СКЈ 1985, стр. 464.
  2. ^ Hronologija 1 1980, стр. 213.
  3. ^ Hronologija 1 1980, стр. 221.
  4. ^ Hronologija 2 1980, стр. 351.
  5. ^ Hronologija 3 1980, стр. 75.
  6. ^ Hronologija 3 1980, стр. 128.
  7. ^ Hronologija 3 1980.
  8. ^ Hronologija 3 1980, стр. 175.
  9. ^ Hronologija 3 1980, стр. 244.
  10. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 275.
  11. ^ Hronologija 3 1980, стр. 260.
  12. ^ Hronologija 3 1980, стр. 287.
  13. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 341.
  14. ^ Hronologija 3 1980, стр. 366.
  15. ^ Hronologija 3 1980, стр. 420.
  16. ^ „Dr Tihomir Vlaškalić — predsjednik CK SK Srbije”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 1. 7. 1978. стр. 1. 
  17. ^ „Završen Deveti kongres SK Srbije: Odlučno u akciju”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 31. 5. 1982. стр. 1. 
  18. ^ „Ivan Stambolić predsjednik CK SK Srbije”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 18. 5. 1984. стр. 2. 
  19. ^ „Završen Deseti kongres Saveza komunista Srbije: I rad i odgovornost”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 5. 1986. стр. 4. 
  20. ^ „Predsjedništvo CK SK Srbije: Ponovo — Milošević”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 20. 5. 1988. стр. 5. 
  21. ^ „Predsjedništvo CK SK Srbije — Predsjednik Trifunović”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 25. 5. 1989. стр. 4. 
  22. ^ „Završio Jedanaesti kongres Saveza komunista Srbije — Ne monopolisti, nego predvodnici”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 18. 12. 1989. стр. 4. 

Литература

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
Kembali kehalaman sebelumnya