Палмира (грч.Παλμυρα) је антички град у централном делу данашње Сирије. Његово оригинално име потиче из арамејског језика и значи Белмира (П у српском прелази у Б), јер је град био посвећен богу Белом, чији храм је најимпозантнији део града. Локално становништво данас користи назив Тадмор.
Палмира се налази у Сиријској пустињи, око 200 километара североисточно од Дамаска. Овај град је некада био један од најбитнијих центара у региону и важна раскрсница трговачких путева. Оаза у којој се Палмира налази са изворима пијаће и топле воде је свакако доста допринела да овај град буде један од значајних на Путу свиле од Кине до Медитерана.
Познат је као град богате историје и врло очуваних античких грађевина из различитих историјских периода. Управо због тога је једна од најпосећенијих туристичких дестинација Сирије. Град су у мају2015. заузели припадници Исламске Државе, што је изазвало забринутост за судбину древних споменика, а многе статуе су измештене на друге локације.[1]
Историја
Период пре доласка Римљана
Јапанска археолошка експедиција је у пећинама источно Палмире пронашла доказе постојања палеолитског човека на том тлу. Такође, надомак извора су пронађени и материјали који потичу из неолита. Верује се да је прво стално насеље на том подручју основано око 3000. п. н. е. Докази о томе су пронађени испод касније изграђеног Беловог храма. Као Тадмор се први пут спомиње у асирским списима у раном другом миленијуму п. н. е.
Најранији познати становници били су Аморити почетком другог миленијума пре нове ере[2] а до краја миленијума помињу се Арамејци.[3]Арапи су стигли у град крајем првог миленијума пре нове ере.[4]
Помиње се и у Старом завету, где се наводи као део Соломонових територија. Такође, јеврејски историчар Флавије Јосиф у свом делу Јеврејске старине наводи да је управо Соломон основао Палмиру.
Касније (323. п. н. е.), Сирија је постала део Селеукидског царства. Ипак, Селеукиди нису показивало велику заинтересованост за Палмиру, те је она временом постала и независна. Уследио је период грчке окупације о чему нема значајнијих података.
Римска власт
Римљани су још 41. п. н. е. покушали да освоје Палмиру под вођством Марка Антонија. Ипак, становници града, који су унапред били обавештени о доласку римске војске, су бегом на другу страну Еуфрата измакли пред римским трупама чиме је и римски поход завршен као неуспешан. То наводи на закључак да је у то доба Палмира и даље била претежно номадско насеље чије су главне драгоцености лако могле бити транспортоване и на веће удаљености.
Римско освајање је уследило за време Тиберијеве владавине (14—37) када је град ушао у састав провинције Сирије. Нагли раст Палмира доживљава почетком 2. века н. е. стицајем других геополитичких околности. Наиме, тада је Трајан анектирао краљевство Петру које је контролисало главне караванске путеве. Такође, све више на значају добијао је северни град Антиохија. То је утицало да се каравански путеви помере ка северу, чиме Палмира у великој мери добија на значају. Томе је погодовао и успон суседног Парћанског царства. Велика понуда Партије и велика потражња Рима (наравно, преко Палмире) је трговину учинила још важнијом и стабилнијом у то доба. Трговци из Палмире су поседовали и бродове у водама око Италије, где су довозили индијску свилу. Сам град је 129. посетио цар Хадријан који га је прогласио за слободни град и преименовао га у Палмира Хадријана (Palmyra Hadriana).
Палмира је уживала повлашћен положај у оквиру царства. У њој је био стациониран само лаки гарнизон римске војске, а Палмира је имала свој порески систем из кога је финансирала одржавање и изградњу града и (ређе) неке трговачке подухвате.
Смена династија у Персији (Сасаниди уместо парћанских Арсакида) довела је до погоршања односа између Персије и Рима. Већ 212, Сасаниди су заузели ушће Тигра и Еуфрата, чиме су ограничили трговину палмирских трговаца.
Током кризе 3. века, римски цареви су истовремено морали да воде борбу и са агресивним Сасанидима на Истоку и са разнородним варварским племенима на Рајни и Дунаву. Цар Валеријан је 257. одбрану европских провинција поверио свом сину Галијену, док се сам упутио у рат са Персијом. Валеријан је 258. поставио за намесника Сирије владара Палмире Одената. Најзад, Валеријан је 259. катастрофално поражен у бици код Едесе и заробљен од стране персијског краља Шапура I који га је одвео у сужањство у своју престоницу Ктесифон. Тада је одбрану римског истока успешно преузео Оденат који је у неколико наврата поразио и Персијанце и узурпаторе. због тога му је Валеријанов син Галијен поверио заповедништво над читавим истоком. Оденат је тиме постао владар читавог римског истока и носио је различите титуле и римске и источњачке, мада никада званично није раскинуо своје везе са Римљанима. Када је Оденат пао као жртва атентата 266. или 267. власт је наследио његов малолетни син Вабалат у чије име је владала удовица Зенобија.
За разлику од супруга, Зенобија није оклевала да иступи као самостална владарка и релативно лако је успела да заузме чак и Египат. Убрзо, својем краљевству је припојила и целокупну Сирију, тада римску провинцију, чиме је стигла и далеко на север. Поједине армије су чак зашле дубоко у Малу Азију чиме је под своју контролу ставила све битне трговачке путеве. Зенобијина владавина, иако просвећена и пуна толеранције, није трајала дуго. Већ 272. године, искусни војсковођа, цар Аурелијан је кренуо да поврати своје територије. Прво је повратио Египат, затим Малу Азију. У бици код Емесе је поразио целокупну Зенобијину армију и заузео Палмиру. Сама Зенобија је била одведена у заробљеништво. Док је њен син Вабалат умро током пута у Рим, Зенобија је доцније вођена у златним ланцима приликом прославе Аурелијанових тријумфа. Ипак, цар јој је поштедео живот и удао је за једног римског сенатора са којим је живела у Тибуру.
И поред заробљавања њихове владарке, житељи Палмире су се 273. поново побунили против римске власти. Аурелијан је предузео још један поход на Палмиру и овога пута је разорио град до темеља. После овог освајања, Палмира се више никада није опоравила.
Пад Палмире
После Зенобијине владавине, значај Палмире опада. Томе је допринела и ратоборност владајуће персијске династије, због чега је Палмира претворена у војну базу. Град је додатно утврдио Диоклецијан. Византијска и арапска владавина (од 636. године) нису оставиле већег трага на градску инфраструктуру, осим неколико богомоља. Око 800. године започело је константно осипање становништва узроковано миграцијама, а сам град је коначно напуштен после земљотреса 1089. године.
Туризам
Становништво овог града се издржава и, уопште, живи претежно од туризма. Милиони страних и домаћих туриста сваке године посећују ову пустињску лепотицу. Мештани на сваком кораку покушавају да продају нешто из великог избора сувенира, разгледница, а нуде се и водичке услуге. Стога не би требало да чуди и велики број оних који настоје да чак и на моторима превезу туристе до најудаљенијих делова археолошког парка, гробница-кула, гробнице Три брата, Ибн Манове тврђаве итд.
Addison, Charles Greenstreet (1838). Damascus and Palmyra: a journey to the East. 2. Richard Bentley. OCLC833460514.
al-Asaad, Khaled; Chatonnet, Françoise Briquel; Yon, Jean-Baptiste (2005). „Reflections on the tokens found in the Arsu temple”. Ур.: Cussini, Eleonora. A Journey to Palmyra: Collected Essays to Remember Delbert R. Hillers. Brill. ISBN978-90-04-12418-9.
al-ʻAsqalānī, Aḥmad ibn ʻAlī Ibn Ḥajar (1969) [1446]. Ḥabashī, Ḥasan, ур. Inbāʼ al-ghumr bi-anbāʼ al-ʻumr (на језику: арапски). 2. Majlis al-Aʻlá lil-Shuʼūn al-Islāmīyah: Lajnat Iḥyāʼ al-Turāth al-Islāmī. OCLC22742875.
al-Maqdissi, Michel (2010). „Matériel pour l'Étude de la Ville en Syrie (Deuxième Partie): Urban Planning in Syria during the SUR (Second Urban Revolution) (Mid-third Millennium BC)”. Al-Rāfidān (Journal of Western Asiatic Studies). Institulte for Cultural studies of Ancient Iraq, Kokushikan University. Special Issue. ISSN0285-4406.
al-ʻUmarī, Aḥmad ibn Yaḥyá Ibn Faḍl Allāh (2002) [1348]. al-Sarīḥī, ʻAbd Allāh ibn Yaḥyá, ур. Masālik al-abṣār fī mamālik al-amṣār (مسالك الأبصار في ممالك الأمصار) (на језику: арапски). 3. Abū Dhabī : al-Majmaʻ al-Thaqāfī. OCLC4771042475.
Ando, Clifford (2012). Imperial Rome AD 193 to 284: The Critical Century. Edinburgh University Press. ISBN978-0-7486-5534-2.
Andrade, Nathanael J. (2013). Syrian Identity in the Greco-Roman World. Cambridge University Press. ISBN978-1-107-01205-9.
Bacharach, Jere L. (1996). „Marwanid Umayyad Building Activities: Speculations on Patronage”. Ур.: Necipoğlu, Gülru. Muqarnas: An Annual on the Visual Cultures of the Islamic World. 13. Brill. ISBN978-90-04-25933-1. ISSN0732-2992.
Ball, Warwick (2002) [1999]. Rome in the East: The Transformation of an Empire. Routledge. ISBN978-1-134-82387-1.
Ball, Warwick (2009). Out of Arabia: Phoenicians, Arabs, and the Discovery of Europe. Asia in Europe and the making of the West. 1. East & West Publishing. ISBN978-1-56656-801-2.
Belnap, R. Kirk; Haeri, Niloofar (1997). Structuralist Studies in Arabic Linguistics: Charles A. Ferguson's Papers, 1954–1994. Studies in Semitic Languages and Linguistics. 24. Brill. ISBN978-90-04-10511-9. ISSN0081-8461.
Ben-Yehoshua, Shimshon; Borowitz, Carole; Hanus, Lumír Ondøej (2012). „Spices: Frankincense, Myrrh, and Balm of Gilead: Ancient Spices of Southern Arabia and Judea”. Ур.: Janick, Jules. Horticultural Reviews. Horticultural Reviews. 39. John Wiley & Sons. ISBN978-1-118-10058-5.
Benzel, Kim; Graff, Sarah B.; Rakic, Yelena; Watts, Edith W. (2010). Art of the Ancient Near East: A Resource for Educators. Metropolitan Museum of Art. ISBN978-1-58839-358-6.
Beyer, Klaus (1986) [1984]. The Aramaic Language, Its Distribution and Subdivisions. Превод: Healey, John F. Vandenhoeck & Ruprecht. ISBN978-3-525-53573-8.
Bielińska, Dorota (1997). „Small finds from pre-Classical Palmyra”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 10. ISSN0081-6787.
Bubeník, Vít (1989). Hellenistic and Roman Greece as a Sociolinguistic Area. Current Issues in Linguistic Theory Series. 57. John Benjamins Publishing. ISBN978-9-027-23551-0.
Butcher, Kevin (2003). Roman Syria and the Near East. The British Museum Press. ISBN978-0-7141-2235-9.
Byliński, Janusz (1995). Gawlikowski, Michał; Daszewski, Wiktor A., ур. „Palmyra: Arab Castle”. Polish Archaeology in the Mediterranean. Warsaw University Press. 7. ISSN1234-5415.
Byliński, Janusz (1999). „Qal'at Shirkuh at Palmyra: A Medieval Fortress Reinterpreted”. Bulletin d'Études Orientales. l'Institut français d'archéologie du Proche-Orient. 51. ISBN978-2-901315-56-8. ISSN2077-4079.
Cameron, Christina; Rössler, Mechtild (2016) [2013]. Many Voices, One Vision: The Early Years of the World Heritage Convention. Routledge. ISBN978-1-317-10102-4.
Cave, Terry (2012) [2003]. The Battle Honours of the Second World War 1939–1945 and Korea 1950–1953: British and Colonial Regiments. Andrews UK Limited. ISBN978-1-781-51379-8.
Çelebi, Evliya (1834) [1681]. Narrative of Travels in Europe, Asia, and Africa in the Seventeenth Century. 1. Превод: von Hammer-Purgstall, Freiherr. Oriental Translation Fund. OCLC754957231.
Chamberlain, Michael (2005). „Military Patronage States and the Political economy of the Frontier, 1000–1250”. Ур.: Choueiri, Youssef M. A Companion to the History of the Middle East. Blackwell Publishing. ISBN978-1-4051-5204-4.
Chapot, Victor (2014) [1928]. Ogden, Charles Kay, ур. The Roman World. The History of Civilization. Превод: Parker, Edward Adams. Routledge. ISBN978-1-134-73140-4.
Cline, Eric H.; Graham, Mark W. (2011). Ancient Empires: From Mesopotamia to the Rise of Islam. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-88911-7.
Cobb, Paul M. (2001). White Banners: Contention in 'Abbasid Syria, 750–880. State University of New York Press. ISBN978-0-7914-4880-9.
Colledge, Malcolm Andrew Richard (1976). The Art of Palmyra. Studies in Ancient Art and Archaeology. 4. Thames & Hudson. ISBN978-0-89158-617-3.
Colledge, Malcolm Andrew Richard (1986). van Baaren, Theodoor Pieter; van den Bosch, Lourens Peter; Kippenberg, Hans Gerhard; Leertouwer, Lammert; Leemhuis, Fred; te Velde, Henk; Witte, Hans Antonius; Buning, H., ур. The Parthian Period. Iconography of Religions. Section XIV: Iran (Institute of Religious Iconography, State University Groningen). 3. Brill. ISBN978-90-04-07115-5. ISSN0169-9873.
Crawford, J. Stephens (1990). The Byzantine Shops at Sardis. Monograph / Archaeological Exploration of Sardis. 9. Harvard University Press. ISBN978-0-674-08968-6. ISSN0066-5975.
Dąbrowa, Edward (1979). „Les Troupes Auxiliaires de L'armée Romaine en Syrie au Ier Siècle de Notre ère”. Dialogues d'Histoire Ancienne. Annales littéraires de l'Université de Besançon (Volume 239). les Presses universitaires de Franche-Comté. 5. ISBN978-2-251-60239-4. ISSN0755-7256. doi:10.3406/dha.1979.1387.
De Blois, Lukas (1976). The Policy of the Emperor Gallienus. Dutch Archaeological and Historical Society: Studies of the Dutch Archaeological and Historical Society. 7. Brill. ISBN978-90-04-04508-8.
De Laborde, Leon (1837). „Journey Through Arabia Petraea, To Mount Sinai, And The Excavated City Of Petra, The Edom Of The Prophecies 1836”. The Quarterly Christian Spectator. New Haven : A. H. Maltby. 9. OCLC176276638.
Dignas, Beate; Winter, Engelbert (2007) [2001]. Rome and Persia in Late Antiquity: Neighbours and Rivals. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-84925-8.
Dirven, Lucinda (1998). „The Palmyrene diaspora in East and West : a Syrian community in the diaspora in the Roman period”. Ур.: ter Haar, Gerrie. Strangers and sojourners: religious communities in the diaspora. Peeters Publishers. ISBN978-90-429-0663-1.
Dirven, Lucinda (1999). The Palmyrenes of Dura-Europos: A Study of Religious Interaction in Roman Syria. Religions in the Graeco-Roman World. 138. Brill. ISBN978-90-04-11589-7. ISSN0927-7633.
Dixon, Karen R.; Southern, Patricia (2005) [1992]. The Roman Cavalry. Routledge. ISBN978-1-135-11407-7.
Downey, Susan (1977). „"Temples a Escaliers": The Dura Evidence”. Ур.: Stroud, Ronald S.; Levine, Philip. California Studies in Classical Antiquity. 9. University of California Press. ISBN978-0-520-09565-6.
Downey, Susan (1996). „Funerary sculptures of Palmyra; Review of A. Sadurska and A. Bounni, Les sculptures funéraires de Palmyre”. Journal of Roman Archaeology. 9. ISSN1047-7594.
Drijvers, Hendrik Jan Willem (1976). van Baaren, Theodoor Pieter; Leertouwer, Lammert; Leemhuis, Fred; Buning, H., ур. The Religion of Palmyra. Iconography of Religions. Section XV Mesopotamia and the Near East (Institute of Religious Iconography, State University Groningen). Brill. ISBN978-0-585-36013-3. ISSN0169-8036. OCLC714982019.
Drijvers, Hendrik Jan Willem (1980). Cults and Beliefs at Edessa. Études préliminaires aux religions orientales dans l'Empire romain. 82. Brill. ISBN978-90-04-06050-0.
Drijvers, Hendrik Jan Willem (1990). „The Syrian Cult Relief”. Ур.: Kippenberg, Hans G.; van den Bosch, Lourens P.; Leertouwer, Lammert; Witte, Hans Antonius. Genres in Visual Representations: Proceedings of a Conference Held in 1986 by Invitation of the Werner-Reimers-Stiftung in Bad Homburg (Federal Republic of Germany). Visible Religion. Annual for Religious Iconography (Institute of Religious Iconography, State University Groningen). 7. Brill. ISBN978-90-04-09094-1.
Drinkwater, John (2005). „Maximinus to Diocletian and the 'crisis'”. Ур.: Bowman, Alan K.; Garnsey, Peter; Cameron, Averil. The Crisis of Empire, AD 193–337. The Cambridge Ancient History. 12. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-30199-2.
Dubnov, Simon (1968) [1916]. History of the Jews From the Roman Empire to the Early Medieval Period. 2. Превод: Spiegel, Moshe. Thomas Yoseloff. OCLC900833618.
Dupont-Sommer, André (1970). „Une Nouvelle Inscription Araméenne d'Asoka Trouvée Dans la Vallée du Laghman (Afghanistan)”. Comptes Rendus des Séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. Académie des Inscriptions et Belles-Lettres. 114 (1). ISSN0151-0509.
Edwell, Peter (2008). Between Rome and Persia: The Middle Euphrates, Mesopotamia and Palmyra Under Roman Control. Routledge. ISBN978-1-134-09573-5.
Evans, Jean M.; Kevorkian, Hagop (2000). „Palmyra”. Ур.: Milleker, Elizabeth J. The Year One: Art of the Ancient World East and West. Metropolitan Museum of Art. ISBN978-0-87099-961-1.
Fellmann, Rudolf (1987). „Der Palast der Königin Zenobia”. Ур.: al-Asaad, Khaled; Ruprechtsberger, Erwin Maria. Palmyra, Geschichte, Kunst und Kultur der Syrischen Oasenstadt: Einführende Beiträge und Katalog zur Ausstellung. Linzer Archäologische Forschungen (на језику: немачки). 16. Gutenberg. ISBN978-3-900-40115-3.
Fowden, Elizabeth Key (1999). The Barbarian Plain: Saint Sergius between Rome and Iran. Transformation of the Classical Heritage. 28. University of California Press. ISBN978-0-520-92220-4.
Fowden, Garth (2004). Qusayr 'Amra: Art and the Umayyad Elite in Late Antique Syria. Transformation of the Classical Heritage Series. 36. University of California Press. ISBN978-0-520-92960-9.
Gawlikowski, Michal (2005). „The City of the Dead”. Ур.: Cussini, Eleonora. A Journey to Palmyra: Collected Essays to Remember Delbert R. Hillers. Brill. ISBN978-90-04-12418-9.
Gawlikowski, Michał (2011). Zych, Iwona; Szymczak, Agnieszka, ур. „Palmyra: reexcavating the site of the Tariff (fieldwork in 2010 and 2011)”. Polish Archaeology in the Mediterranean. Warsaw University Press. 23 (1). ISSN1234-5415.
Gawlikowski, Michał (2013). „Preface”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 12: Fifty Years of Polish Excavations in Palmyra 1959–2009, International Conference,Warsaw, 6–8 December 2010. ISSN0081-6787.
Grabar, Oleg; Holod, Reneta; Knustad, James; Trousdale, William (1978). City in the Desert. Qasr al-Hayr East. Harvard Middle Eastern Monographs. 23–24. Harvard University Press. ISBN978-0-674-13195-8.
Graf, David F. (1989). „Zenobia and the Arabs”. Ур.: French, David H.; Lightfoot, Chris S. The Eastern frontier of the Roman Empire: proceedings of a colloquium held at Ankara in September 1988 (Volume 1). British Archaeological Reports. 553. BAR Publishing. ISBN978-0-86054-700-6.
Grainger, John D. (1997). A Seleukid Prosopography and Gazetteer. Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava. Supplementum. 172. Brill. ISBN978-9-004-10799-1. ISSN0169-8958.
Grainger, John D. (2013). The Battle for Syria, 1918–1920. Boydell Press. ISBN978-1-84383-803-6.
Greatrex, Geoffrey; Lieu, Samuel N. C. (2005) [2002]. The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars, part 2, AD 363–628. Routledge. ISBN978-1-134-75646-9.
Greene, Joseph A. (2001). „Aram”. Ур.: Metzger, Bruce Manning; Coogan, Michael David. The Oxford Guide to People & Places of the Bible. Oxford University Press. ISBN978-0-19-517610-0.Непознати параметар |chapter-url-access= игнорисан (помоћ)
Hachlili, Rachel (1998). Ancient Jewish Art and Archaeology in the Diaspora. Handbook of Oriental Studies. Section 1 the near and Middle East Series. 35. Brill. ISBN978-90-04-10878-3.
Halsberghe, Gaston H. (1972). The Cult of Sol Invictus. Études Préliminaires aux Religions Orientales dans l'Empire Romain. 23. Brill. ISBN978-9-004-30831-2.
Hamilton, Bernard (2005) [2000]. The Leper King and His Heirs: Baldwin IV and the Crusader Kingdom of Jerusalem (Digitally Printed First Paperback Version изд.). Cambridge University Press. ISBN978-0-521-01747-3.
Hanne, Eric J. (2007). Putting the Caliph in His Place: Power, Authority, and the Late Abbasid Caliphate. Fairleigh Dickinson University Press. ISBN978-0-8386-4113-2.
Hawting, Gerald R. (1991). „Marwan II”. Ур.: Bosworth, Clifford Edmund; van Donzel, Emeri J.; Lewis, Bernard; Pellat, Charles. The Encyclopaedia of Islam (New Edition/EI-2). 6. Brill. ISBN978-90-04-08112-3.
Healey, John F. (2009). Aramaic Inscriptions and Documents of the Roman Period. Textbook of Syrian Semitic Inscriptions. 4. Oxford University Press. ISBN978-0-19-925256-5.
Hillenbrand, Robert (1999). „'Anjar and Early Islamic Urbanism”. Ур.: Brogiolo, Gian Pietro; Perkins, Bryan Ward. The Idea and Ideal of the Town Between Late Antiquity and the Early Middle Ages. The Transformation of the Roman World. 4. Brill. ISBN978-90-04-10901-8. ISSN1386-4165.
Hoffmann-Salz, Julia (2015). „The Local Economy of Palmyra: Organizing Agriculture in an Oasis Environment”. Ур.: Erdkamp, Paul; Verboven, Koenraad; Zuiderhoek, Arjan. Ownership and Exploitation of Land and Natural Resources in the Roman World. Oxford University Press. ISBN978-0-19-872892-4.
Holt, Peter Malcolm (2013) [1986]. The Age of the Crusades: The Near East from the Eleventh Century to 1517. Routledge. ISBN978-1-317-87152-1.
Holt, Peter Malcolm (1995). Early Mamluk Diplomacy, 1260–1290: Treaties of Baybars and Qalāwūn with Christian Rulers. Islamic History and Civilization. Studies and Texts. 12. Brill. ISBN978-90-04-10246-0.
Hourani, George Fadlo (1995) [1951]. Carswell, John, ур. Arab Seafaring in the Indian Ocean in Ancient and Early Medieval Times. Khayats Oriental Reprints. 3 (expanded изд.). Princeton University Press. ISBN978-0-691-00032-9.
Hudson, Leila G. (2008). Transforming Damascus: Space and Modernity in an Islamic City. Tauris Academic Studies. ISBN978-1-84511-579-1.
Humphreys, R. Stephen (1977). From Saladin to the Mongols: The Ayyubids of Damascus, 1193–1260. State University of New York Press. ISBN978-0-87395-263-7.
Ibn al-ʻAdīm, Kamāl al-Dīn ʻUmar ibn Aḥmad (1988) [1262]. Zakkār, Suhayl, ур. Bughyat al-ṭalab fī tārīkh Ḥalab (на језику: арапски). 7. Dār al-Fikr (دار الفكر). OCLC30968859.
Ibn al-Qalanisi, Abū Yaʻlā Ḥamzah ibn Asad ibn ʻAlī ibn Muḥammad al-Tamīmī (1983) [1160]. Zakkār, Suhayl, ур. Tārīkh Dimashq (на језику: арапски). Dār Ḥassān. OCLC23834177.
Ibn Arabshah, Ahmad ibn Muhammad (1986) [1437]. Ḥimṣī, Fāyiz, ур. ʻAjāʼib al-maqdūr fī nawāʼib Tīmūr (на језику: арапски). Muʼassasat al-Risālah. OCLC19942469.
Ibn 'Asakir, Ali ibn al-Hasan ibn Hibat Allah ibn 'Abd Allah, Thiqat al-Din, Abu al-Qasim (1995) [1174]. ʻAmrawī, ʻUmar ibn Gharāmah, ур. Tarikh Madinat Dimashiq (تاريخ مدينة دمشق) (на језику: арапски). 57. Dār al-Fikr (دار الفكر). OCLC4770667638.
Ibn Battuta, Muhammad (1997) [1355]. Tāzī, ʻAbd al-Hādī, ур. Riḥlat Ibn Baṭūṭah al-musammāh Tuḥfat al-nuẓẓār fī gharāʼib al-amṣār wa-ʻajāʼib al-asfār. Silsilat al-turāth (на језику: арапски). 1. Akādīmīyat al-Mamlakah al-Maghribīyah. OCLC37241892.
Ibn Šaddād, Bahā' ad-Dīn Yūsuf Ibn-Rāfiʿ (1732) [1228]. Vita et res gestae sultani Almalichi Alnasiri Saladini (на језику: латински). Превод: Schultens, Albert. Samuel Luchtmans. OCLC716049041.
Intagliata, Emanuele E. (2018). Palmyra after Zenobia AD 273–750: An Archaeological and Historical Reappraisal. Oxbow Books. ISBN978-1-785-70945-6.
Irwin, Robert (2003). „Tribal Feuding and Mamluk Factions in Medieval Syria”. Ур.: Robinson, Chase F. Texts, Documents, and Artefacts: Islamic Studies in Honour of D.S. Richards. Islamic History and Civilization. Studies and Texts. 45. Brill. ISBN978-90-04-12864-4.
Ismail, Farouk (2002). „Relations between Misherfeh-Qatna and the Middle Euphrates Region in the Middle Bronze Age (2000–1600 B.C.)”. Ур.: Maqdissi, Michel; Abdulkarim, Maamoun. The Syrian Djezireh: Cultural Heritage and Interrelations. International Colloquium: Deir ez-Zor, April 22–25, 1996. Documents d'Archéologie Syrienne. 1. Dimashq: Wizārat al-Thaqāfah, al-Mudīrīyah al-ʻĀmmah lil-Āthār wa-al-Matāḥif. OCLC192118525.
Izumi, Takura (1995). „The Remains of Palmyra, the City of Caravans, and an Estimation of the City's Ancient Environment”. Silk Roadology: Bulletin of the Research Center for Silk Roadology. Research Center for Silk Roadology. 1. OCLC174059209.
Juchniewicz, Karol (2013). „Late Roman fortifications in Palmyra”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 12: Fifty Years of Polish Excavations in Palmyra 1959–2009, International Conference,Warsaw, 6–8 December 2010. ISSN0081-6787.
Kaizer, Ted (2005). „Kingly Priests in the Roman Near East?”. Ур.: Hekster, Olivier; Fowler, Richard. Imaginary Kings: Royal Images in the Ancient Near East, Greece and Rome. Oriens et Occidens. 11. Franz Steiner Verlag. ISBN978-3-515-08765-0.
Kaizer, Ted (2017). „Trajectories of Hellenism at Tadmor-Palmyra and Dura-Europos”. Ур.: Chrubasik, Boris; King, Daniel. Hellenism and the Local Communities of the Eastern Mediterranean: 400 BCE–250 CE. Oxford University Press. ISBN978-0-192-52819-3.
Le Strange, Guy (1890). Palestine under the Moslems, a description of Syria and the Holy Land from A.D. 650 to 1500. Translated from the works of the medieval Arab geographers. Houghton, Mifflin and Co. OCLC5965873.
Levick, Barbara (2007). Julia Domna: Syrian Empress. Routledge. ISBN978-1-134-32351-7.
Limet, Henri (1977). „Permanence et changement dans la toponymie”. Ур.: Fahd, Toufic. La Toponymie Antique (actes du colloque de Strasbourg, 12–14 juin 1975). Travaux du Centre de recherche sur le Proche-Orient et la Grèce antiques (на језику: француски). 4. Brill. OCLC629792501.
Liverani, Mario (2013). The Ancient Near East: History, Society and Economy. Routledge. ISBN978-1-134-75084-9.
Loewe, Herbert Martin James (1923). „The Seljuqs”. Ур.: Bury, John Bagnell; Tanner, Joseph Robson; Previté-Orton, Charles William; Brooke, Zachary Nugent. The Eastern Roman Empire. The Cambridge Medieval History. 4. Cambridge University Press. OCLC650498400.
Luxenberg, Christoph (2007) [2000]. The Syro-Aramaic Reading of the Koran: A Contribution to the Decoding of the Language of the Koran. Verlag Hans Schiler. ISBN978-3-89930-088-8.
MacDowall, David w.; Taddei, Maurizio (1978). „The Early Historic Period: Achaemenids and Greeks”. Ур.: Allchin, Frank Raymond; Hammond, Norman. The Archaeology of Afghanistan from Earliest Times to the Timurid Period. Academic Press. ISBN978-0-120-50440-4.
Majcherek, Grzegorz (2013). „Excavating the basilicas”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 12 (Fifty Years of Polish Excavations in Palmyra 1959–2009: International Conference, Warsaw, 6–8 December 2010). ISSN0081-6787.
Major, Balázs (2001). „Al-Malik Al-Mujahid, Ruler of Homs, and the Hospitallers (The Evidence in the Chronicle of Ibn Wasil)”. Ур.: Hunyadi, Zsolt; Laszlovszky, József. The Crusades and the Military Orders: Expanding the Frontiers of Medieval Latin Christianity. Central European University Medievalia Series. 1. Central European University Press. ISBN978-963-9241-42-8. ISSN1587-6470.
Markowski, Bartosz (2005). Gawlikowski, Michał; Daszewski, Wiktor A., ур. „The Lion of Allat in Palmyra New Museum Display Project”. Polish Archaeology in the Mediterranean. Warsaw University Press. 16. ISSN1234-5415.
Macdonald, Michael C. A. (2009). „On Saracens, the Rawwāfah Inscription and the Roman Army”. Literacy and Identity in Pre-Islamic Arabia. Variorum Collected Studies Series. Ashgate Variorum. ISBN978-0-754-65965-5.
McLaughlin, Raoul (2010). Rome and the Distant East: Trade Routes to the ancient lands of Arabia, India and China. Continuum International Publishing Group. ISBN978-1-4411-6223-6.
Meier, Christian (1990) [1980]. The Greek Discovery of Politics. Превод: McLintock, David. Harvard University Press. ISBN978-0-674-36232-1.
Mennen, Inge (2011). Power and Status in the Roman Empire, AD 193–284. Impact of Empire. 12. Brill. ISBN978-90-04-20359-4.
Métral, Francoise (2000). „Managing Risk: Sheep-Rearing and Agriculture in the Syrian Steppe”. Ур.: Mundy, Martha; Musallam, Basim. The Transformation of Nomadic Society in the Arab East. University of Cambridge Oriental Publications. 58. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-77057-6. ISSN0068-6891.
Meyer, Jørgen Christian (2013). „City and Hinterland. Villages and Estates North of Palmyra. New Perspectives”. Studia Palmyreńskie. Polish Centre of Mediterranean Archaeology, University of Warsaw. 12. ISSN0081-6787.
Meyer, Jørgen Christian (2017a). Palmyrena: Palmyra and the Surrounding Territory from the Roman to the Early Islamic Period. Archaeopress Publishing. ISBN978-1-784-91708-1.
Meyer, Jørgen Christian (2017b). „The Bride of the Dry Steppe: Palmyra and the Surrounding Territory”. Ур.: Aruz, Joan. Palmyra: Mirage in the Desert. Metropolitan Museum of Art. ISBN978-1-588-39631-0.
Millar, Fergus (2006). Cotton, Hannah M.; Rogers, Guy M., ур. The Greek World, the Jews & the East. Rome, the Greek World, and the East. 3. University of North Carolina Press. ISBN978-0-807-87665-7.
Millar, Fergus (2007). „Theodoret of Cyrrhus: A Syrian in Greek Dress?”. Ур.: Amirav, Hagit; ter Haar Romeny, Bas. From Rome to Constantinople: Studies in Honour of Averil Cameron. Late Antique History and Religion. 1. Peeters Publishers. ISBN978-90-429-1971-6. ISSN2030-5915.
Moubayed, Sami (2012). Syria and the USA: Washington's Relations with Damascus from Wilson to Eisenhower. Library of International Relations. 56. I.B.Tauris. ISBN978-1-780-76768-0.
Mukherjee, Bratindra Nath (2000) [1984]. Studies in Aramaic Edicts of Aśoka (2 изд.). Kolkata: Indian Museum. OCLC62327000.
Murtonen, Aimo Edvard (1986). Hospers, Johannes Hendrik, ур. Hebrew in its West Semitic Setting. A Comparative Survey of Non-Masoretic Hebrew Dialects and Traditions. Part 1. A Comparative Lexicon. Studies in Semitic Languages and Linguistics. 13. Brill. ISBN978-90-04-08899-3.
Neep, Daniel (2012). Occupying Syria Under the French Mandate: Insurgency, Space and State Formation. Cambridge Middle East Studies. 38. Cambridge University Press. ISBN978-1-107-00006-3.
O'Connor, Michael Patrick (1988). „The etymologies of Tadmor and Palmyra”. Ур.: Arbeitman, Yoël L. A Linguistic Happening in Memory of Ben Schwartz: Studies in Anatolian, Italic, and Other Indo-European Languages. Bibliothèque des Cahiers de l'Institut de linguistique de Louvain (BCILL). 42. Peeters Publishers. ISBN978-90-6831-143-3. ISSN0779-1666.
Peters, John Punnett (1910). „Deir”. The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. 7 (11 изд.). Cambridge University Press. OCLC630332011.
Plets, Gertjan (2017). „Violins and Trowels for Palmyra: Post-Conflict Heritage Politics”. Anthropology Today. Royal Anthropological Institute. 33 (4). ISSN1467-8322.
Pollard, Nigel (2000). Soldiers, Cities, and Civilians in Roman Syria. University of Michigan Press. ISBN978-0-472-11155-8.
Potter, David S. (2010). „The Transformation of the Empire: 235–337 CE”. Ур.: Potter, David S. A Companion to the Roman Empire. Blackwell Companions to the Ancient World. 32. Blackwell Publishing. ISBN978-1-4051-9918-6.
Purcell, Nicholas (1997). „Rome's New Kings (31 BC – AD 476)”. Ур.: Jones, Peter V.; Sidwell, Keith C. The World of Rome: An Introduction to Roman Culture. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-38600-5.
Raja, Rubina (2012). Urban Development and Regional Identity in the Eastern Roman Provinces, 50 BC-AD 250: Aphrodisias, Ephesos, Athens, Gerasa. Museum Tusculanum Press. ISBN978-87-635-2606-7.
Raschke, Manfred G. (1978). „New Studies in Roman Commerce with the East”. Ур.: Temporini, Hildegard; Wolfgang, Haase. Geschichte und Kultur Roms im Spiegel der neueren Forschung, II Principat. Aufstieg und Niedergang der römischen Welt (ANRW). 9. De Gruyter. ISBN978-3-11-001885-1.
Richardson, Peter (2002). City and Sanctuary: Religion and Architecture in the Roman Near East. SCM Press. ISBN978-0-334-02884-0.
Robinson, David M (1946). Baalbek, Palmyra. J.J. Augustin. OCLC426276.
Romano, Irene Bald (2006). Classical Sculpture: Catalogue of the Cypriot, Greek, and Roman Stone Sculpture in the University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. University Museum Monograph. 125. University of Pennsylvania Press. ISBN978-1-934536-29-2.
Rosenthal, Franz (1978). „The Second Laghmân Inscription”. Eretz-Israel: Archaeological, Historical and Geographical Studies. Israel Exploration Society. 14: H.L. Ginsberg Volume. ISSN0071-108X.
Rostovtzeff., Michael Ivanovitch (1932). Harmon, Austin M., ур. „Seleucid Babylonia : Bullae and Seals of Clay with Greek Inscriptions”. Yale Classical Studies. Yale University Press. 3. ISSN0084-330X.
Rostovtzeff, Michael Ivanovitch (1971) [1932]. Out of the Past of Greece & Rome. Biblo and Tannen's Graeco Life and Times Series. 6. Biblo & Tannen Publishers. ISBN978-0-8196-0126-1.
Rostovtzeff, Michael Ivanovitch (1932). Caravan Cities. Превод: Rice, David Talbot; Rice, Tamara Talbot. The Clarendon Press. OCLC2153578.
Sader, Hélène (2014). „History”. Ур.: van Soldt, Wilfred; Beckman, Gary; Leitz, Christian; Michalowski, Piotr; Miglus, Peter A.; Gzella, Holger. The Aramaeans in Ancient Syria. Handbook of Oriental Studies. Section 1 The Near and Middle East. 106. Brill. ISBN978-9-004-22845-0. ISSN0169-9423.
Sartre, Maurice (2005). „The Arabs and the Desert Peoples”. Ур.: Bowman, Alan K.; Garnsey, Peter; Cameron, Averil. The Crisis of Empire, AD 193–337. The Cambridge Ancient History. 12. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-30199-2.
Schmidt-Colinet, Andreas (1997). „Aspects of 'Romanization': The Tomb Architecture at Palmyra and Its Decoration”. Ур.: Alcock, Susan E. The Early Roman Empire in the East. Oxbow Monographs in Archaeology. 95. Oxbow Books. ISBN978-1-900188-52-4.
Seland, Eivind Heldaas (2013). „Networks and Social Cohesion in Ancient Indian Ocean Trade: Geography, Ethnicity, Religion”. Journal of Global History. Cambridge University Press. 8: 373—390. ISSN1740-0228. doi:10.1017/S1740022813000338.
Shahîd, Irfan (1995). Byzantium and the Arabs in the Sixth Century (Part1: Political and Military History). 1. Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN978-0-88402-214-5.
Shahîd, Irfan (2002). Byzantium and the Arabs in the Sixth Century (Part1: Toponymy, Monuments, Historical Geography, and Frontier Studies). 2. Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN978-0-88402-284-8.
Sivertsev, Alexei (2002). Private Households and Public Politics in 3rd–5th Century Jewish Palestine. Texte und Studien zum antiken Judentum. 90. Mohr Siebeck. ISBN978-3-16-147780-5. ISSN0721-8753.
Smith, Sidney (1956). „Ursu and Ḫaššum”. Anatolian Studies. Cambridge University Press on Behalf of the British Institute of Archaeology at Ankara. 6: 35—43. ISSN0066-1546. JSTOR3642395. doi:10.2307/3642395.
Smith II, Andrew M. (2013). Roman Palmyra: Identity, Community, and State Formation. Oxford University Press. ISBN978-0-19-986110-1.
Sommer, Michael (2018). Palmyra: a History. Cities of the Ancient World. 6. Routledge. ISBN978-0-415-72002-1.
Stoneman, Richard (1994) [1992]. Palmyra and Its Empire: Zenobia's Revolt Against Rome. University of Michigan Press. ISBN978-0-472-08315-2.
Strong, Donald Emrys (1995) [1976]. Toynbee, Jocelyn Mary Catherine; Ling, Roger, ур. Roman Art. Pelican History of Art. 44. Yale University Press. ISBN978-0-300-05293-0. ISSN0553-4755.
Teixidor, Javier (1979). The Pantheon of Palmyra. Études préliminaires aux religions orientales dans l'Empire romain. 79. Brill. ISBN978-90-04-05987-0.
Teixidor, Javier (2005). „Palmyra in the third century”. Ур.: Cussini, Eleonora. A Journey to Palmyra: Collected Essays to Remember Delbert R. Hillers. Brill. ISBN978-90-04-12418-9.
Terpak, Frances; Bonfitto, Peter Louis (2017). „The Legacy of Ancient Palmyra”. The Getty Research Institute. Приступљено 10. 2. 2017.
van der Toorn, Karel (2019). Becoming Diaspora Jews: Behind the Story of Elephantine. Yale University Press. ISBN978-0-300-24949-1.
van Koppen, Frans (2015). Pfälzner, Peter, ур. „Qaṭna in altsyrischer Zeit”. Qaṭna Studien Supplementa: Übergreifende und vergleichende Forschungsaktivitäten des Qaṭna-Projekts der Universität Tübingen (на језику: немачки). Harrassowitz Verlag. 2: Qaṭna and the Networks of Bronze Age Globalism. Proceedings of an International Conference in Stuttgart and Tübingen in October 2009. ISBN978-3-447-10350-3. ISSN2195-4305.
Vasudevan, Aruna (1995). „Athens (Attica, Greece): Agora”. Ур.: Ring, Trudy; Salkin, Robert M.; La Boda, Sharon. International Dictionary of Historic Places. 3 (Southern Europe). Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN978-1-884964-02-2.
Waardenburg, Jacques (1984). „Changes of Belief in Spiritual Beings, Prophethood, and the Rise of Islam”. Ур.: Kippenberg, Hans Gerhard; Drijvers, Hendrik Jan Willem; Kuiper, Yme B. Struggles of Gods: Papers of the Groningen Work Group for the Study of the History of Religions. Religion and Reason. 31. Walter de Gruyter. ISBN978-90-279-3460-4. ISSN0080-0848.
Wheeler, Everett L (2011). „The Army and the Limes in the East”. Ур.: Erdkamp, Paul. A Companion to the Roman Army. Wiley-Blackwell. ISBN978-1-4443-9376-7.
Whittow, Mark (2010). „The late Roman/early Byzantine Near East”. Ур.: Robinson, Chase F. The formation of the Islamic World. Sixth to Eleventh Centuries. The New Cambridge History of Islam. 1. Cambridge University Press. ISBN978-1-316-18430-1.
Wolfensohn, Israel (2016) [1914]. تاريخ اللغات السامية (History of Semitic Languages) (на језику: арапски). دار القلم للطباعة و النشر و التوزيع. OCLC929730588.
Yarshater, Ehsan (1998). Hovannisian, Richard G.; Sabagh, Georges, ур. The Persian Presence in the Islamic World. Giorgio Levi della Vida Conference. 13. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-59185-0.
Yon, Jean-Baptiste (2002). Les notables de Palmyre (на језику: француски). l'Institut français d'archéologie du Proche-Orient. ISBN978-2-912738-19-6.
Young, Gary K. (2003) [2001]. Rome's Eastern Trade: International Commerce and Imperial Policy 31 BC – AD 305. Routledge. ISBN978-1-134-54793-7.
Zahran, Yasamin (2003). Zenobia between Reality and Legend. BAR (British Archaeological Reports) International Series. 1169. Archaeopress. ISBN978-1-84171-537-7. ISSN0143-3067.
Zuchowska, Marta (2008). „Wadi al Qubur and Its Interrelations with the Development of Urban Space of the City of Palmyra in the Hellenistic and Roman Periods”. Ур.: Kühne, Hartmut; Czichon, Rainer Maria; Kreppner, Florian Janoscha. Proceedings of the 4th International Congress of the Archaeology of the Ancient Near East, 29 March – 3 April 2004, Freie Universität Berlin. 1. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN978-3-447-05703-5.