|
Миленко Заблаћански
Миленко Заблаћански (Богатић, 8. децембар 1955 — Београд, 22. јануар 2008) био је српски глумац, режисер и сценариста. Глумио је у више позоришних представа, филмова и телевизијских серија. Миленко Заблаћански је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професорке Огњенке Милићевић.[1] Био је ожењен балерином и кореографом Снежаном Весковић са којом је имао два сина, млађег Николу и старијег Ивана, такође глумца.  КаријераПозориштеЗаблаћански је каријеру почео у позоришту Бошко Буха. Године 1985. прешао је у Позориште на Теразијама. Играо је у следећим представама:
и другим. Последња Миленкова улога је: Свадба у купатилу (Јулијус Ленау - Лено, 2007. године, по комедији Милорада Павића) ТелевизијаТелевизијску каријеру је започео у серији Вук Караџић. Играо је у телевизијским филмовима: Народни посланик, Краљевина Србија, Где цвета лимун жут и другим. Највећу популарност су му донеле улоге у серијама Синише Павића: Срећни људи, Породично благо, Стижу долари, Бела лађа и Оно наше што некад бејаше. ФилмИграо је у филмовима: Ерогена зона, Далеко небо, Нека чудна земља, Вуковар, једна прича.  Улоге
Режирао
СценаристаБио је сценариста следећих дела:
Глумио је самог себе у следећем остварењу:
ПрезимеПраво Миленково презиме је било Заблаћански, иако се део његове шире фамилије (из Шапца и места Глушци крај Богатића) презива Заблећански. СмртДана 5. јануара 2008. око 16:30, Заблаћански је возио „опел вектру“ путем Ужице – Златибор, у смеру ка Ужицу, када је у месту Јевремовићи у његов аутомобил из супротног смера ударио „мерцедес“ којег је возио Петар Шишовић, стоматолог из Ужица. Притом, смер пута којим је ишао Шишовић је имао две траке, а супротни смер једну. Услед судара, Заблаћански је задобио тешке повреде главе и смештен је у Ужичку болницу у несвесном стању.[2][3][4] Шишовић је изјавио да је ударио у аутомобил Заблаћанског како би избегао аутомобил који је из супротног смера ишао на њега.[5] Пошто му се здравствено стање није побољшало и није се будио из коме, Миленко Заблаћански је неколико дана касније хеликоптером пребачен на лечење на Војномедицинску академију у Београду где је преминуо, 22. јануара у 17:05.[1] Сахрањен је 25. јануара 2008, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу. Шишовић је осумњичен пред Општинским судом у Чајетини за тешко кривично дело против безбедности јавног саобраћаја са смртним исходом, за које је одређена казна од једне до осам година затвора.[6] Ипак, 28. јануара 2009. судско веће, којим је председавао судија Зоран Гускић, осудило га је на минималну затворску казну од годину дана затвора.[7] Такође, досуђена му је забрана управљања моторним возилом у трајању од 12 месеци од дана правоснажности пресуде.[7] Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
