Група грађана
Група грађана је политички појам везан за изборни процес и политичко деловање одређене групе физичких лица повезаних одређеним програмом, идејама и принципима. Да би „група грађана“ била у прилици да учествује у изборном процесу, сагласно позитивној законској регулативи Републике Србије, потребно је да најмање десет физичких лица, сачине споразум о формирању „групе грађана“, да потписе на споразуму овере у суду, као и да чланови, односно оснивачи „групе грађана“ приликом предаје изборне листе одговарајућој изборној комисији поднесу доказе о бирачком праву.[1] Дакле, “група грађана” се не региструје, па је стога правно треба разликовати од политичког удружења грађана/политичког покрета у смислу Закона о удружењима, по којем је удружење грађана правно лице које тај статус стиче уписом у регистар удружења који се води код Агенције за привредне регистре.[2]
Известан куриозитет представља чињеница да је након избора могуће да нико од десет оснивача групе грађана не буде представник исте у скупштини, с обзиром да се одборници односно посланици бирају са изборних листа, на којима има више кандидата и чији се редослед одређује по посебним критеријумима и принципима. За разлику од „групе грађана“ коју искључиво могу да чине физичка лица (најмање десет), удружење грађана могу да оснују физичка лица, правна лица или и правна и физичка лица. За оснивање удружења грађана довољно је постојање најмање три оснивача, који могу да буду домаћа и страна физичка или правна лица. За оснивање удружења грађана неопходно је постојање оснивачког акта и статута, након чега се приступа његовој регистрацији код Агенције за привредне регистре. Види јошРеференцеЛитература
Медији везани за чланак Група грађана на Викимедијиној остави |