Јован Деретић

Јован Р. Деретић (Оровац, 22. јануар 1934^[1] — Београд, 16. март 2002) био је српски историчар књижевности и универзитетски професор.

Основну школу завршио у Оровцу, гимназију у Требињу и Врбасу. Дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1958. године на групи за југословенску књижевност са општом књижевности. Докторат књижевних наука стекао на Филозофском факултету 1966. године тезом „Композиција Горског вијенца“.^[1]

Од 1981. као редовни професор предавао је на Филолошком факултету српску књижевност.

Један је од покретача часописа „Књижевна историја“ 1968. Одговорни уредник овог часописа постаје 1972. године.^[1]

Аутор је запажених студија о српским писцима XVIII и 19. века и предавач на више домаћих и страних универзитета. Проучавао је усмено народно песништво и књижевну периодику. Од 1982. био је члан Председништва ЦК СК Србије.

Био је члан Удружења књижевника Србије.^[2]

Не треба га мешати са представником аутохтонистичке школе Јованом И. Деретићем.

• За „Историју српске књижевности“ добио је Октобарску награду града Београда.
• За дело Српски роман 1800—1950 добио је Нолитову награду 1981. године.

• Доситеј и његово доба (1969)
• Композиција Горског вијенца (1969)
• Поетика Доситеја Обрадовића (1974)
• Огледи из народног песништва (1978)
• Алманаси Вуковог доба (1979)
• Видаковић и рани српски роман (1980)^[3]
• Српски роман 1800 – 1950 (1981)
• Историја српске књижевности (1983)
• Горски вијенац П. П. Његоша (1986)
• Пут српске књижевности, (1996)
• Поетика српске књижевности (1997)
• Етиде из старе српске књижевности (2000)^[4]
• Огледи из српске књижевности (2007)^[5]

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Аутор:Јован Деретић.